Saturday, August 21, 2010

D.H.

Idiotu je iz okovratnika njegove košulje štrčao vrat, a na vratu glava. Glava je nekada bila skroz kratko potšišana. Sad je kosa kao u ježa. Idiot je nešto dugo govorio. Niko ga nije slušao. Svi su samo mislili: kad će već jednom da umukne i da ode? Ali idiot je, ne primećujući ništa, nastavljao da govori i da se kliberi.
Na kraju, Joblov nije mogao više da izdrži i prišao je idiotu, rekavši mu kratko i jasno i surovo: Marš napolje. Idiot je zbunjeno gledao oko sebe, ne shvatajući šta se događa. Jolbov mu je opalio šamar. Idiot je poleteo iz fotelje i popio patos. Jolbov ga je šutnuo i, proletevši kroz vrata, idiot se stropoštao niz stepenice.








Tako ti je to u životu: em idiot, em bi još i da kaže nešto. Takve treba po njušci! Da, po njušci!
Kuda god da pogledam, svuda vidim samo tu idiotsku, robijašku njušku. Čizma prosto plače za takvom njuškom.



Avgust 1934

No comments: