87 dana je proshlo otkad se nisam ovako uzhasno osecala.

previshe stvari me je potreslo u par minuta.

ja ne mogu!

we can wipe you out anytime

mrzim kada sinisha udje u moju sobu da podeli bilo koju IRELEVANTNU informaciju - dok SPAVAM. da li mu je dosadno, ili je on odluchio da sam ja dovoljno spavala, koji god da je... nije u redu.

sneg.

od danas ga ne volim.

ne mogu da ga podnesem.

ako neko mozhe da me eutanazira, to bi bilo odlichno.

provirila sam kroz prozor, krv iz nosa je krenula da mi curi i u glavi odzvanja "walk into the jaws of hell".

last.fm mi ne skrobluje hail to the thief. danas ga apsorbujem na poseban nachin.

ja ne mogu ja ne mogu ja ne mogu ja ne mogu ja ne mogu ja ne mogu NE MOGU!

Jelena u transu, prstima, oslikava natkasnu.

Irina glasno crta plavom bojicom na kopir papiru, koji ima reckavu stranu sa rupicama. Papir koji su nam davali u vrticima, da crtamo na njima. Papir koji mozhete naci u svakoj kancelariji bilo kog knjigovodje.

Pokushavam da prekucam svaku misao koja mi prolazi kroz glavu dok one to rade. Previshe tema, asocijacija, muka mi je od brzine misli kojom mi misli prolaze kroz glavu.

Moram da prestanem.

múm

show me.mp3

06.51

nema naznake da cu uskoro zaspati.

izludjuje me to.

trljam ochi, razmazujem sitne ostatke maskare (jer nikada ne umem da je skinem do kraja) i pitam se dokle...

In the bathtub swim the spores
We bared all for the forest floors
And if you must cry with grief
Blow your nose right on my sleeve

uvek me to rasplache.

bezveze.

uchila sam danas...

da li sam neshto nauchila?

ne.

ne smem ni da priznam zashto...

three things:

cocoon

he slides inside half awake, half asleep we faint back into sleephood when I wake up the second time in his arms gorgeousness he's still inside me

in tragedy with someone else

sedeli smo u amfiteatru i premijerno pushtali pesmu koju je moj tim uradio za njega.

odjednom je preshao u independent alternative kakogod vode... i sve vreme mi se zheludac okretao... nisam mogla da shvatim kako je njegova kreativnost mogla toliko da propadne i da padne toliko nisko da placa nekome (MENI!!!) da nastavi neshto chime vishe nije trebao da se bavi.

sedeo je dva mesta od mene i preslushali smo malo remek delo sa kojim on nije imao veze, ali je ipak njemu pripadalo... komentari su bili neverovatni... dok neko nije napisao na tabli ispred nas "in tragedy with someone else".

u sekundi sam se preznojila.

to mora da je napisao neko ko zna sve sve sve shto mozhe da se zna i okrenula sam se da ga pogledam, da vidim njegovu reakciju na ovaj neverovatni neprofesionalizam, on se uvalio u stolicu i odjednom se zachuo pochekat time to pretend, javila sam se na telefon... stasha mi je javila da donosi tita kod mene.